Podstanarstvo /
Dobrodošli u stambeni pakao
Biti podstanar efektivno znači živeti u gazdinoj milosti, često sa gazdinim uspomenama na zidu a ponekad i sa samim gazdom.
PODSTANARSTVO

Biti podstanar u Srbiji znači živeti u neizvesnosti: kolika će biti kirija sledećeg meseca, kada ćete morati da se iselite, koje gazdine želje ćete morati da ispunite.

Činjenica da se za onog koji vam stan iznajmljuje koristi termin iz feudalnog doba dosta dobro oslikava poziciju podstanara. Biti podstanar efektivno znači živeti u gazdinoj milosti, često sa gazdinim uspomenama na zidu a ponekad i sa samim gazdom.

Podstanari žive bez stalnog prebivališta, zaštite od iseljenja ili prava glasa na skupštini stanara ali u uverenju da njihov status podstanara neće trajati doveka. Ta životna nesigurnost odgovara i neodređenosti zakona koji reguliše ovu oblast, a koji za posledicu ima to da većina podstanara živi bez regulisanog statusa. Ugovorni odnos izbegavaju i gazde i podstanari, uglavnom kako bi izbegli plaćanje poreza koji iznosi 20% kirije (a koji po pravilu pada na teret podstanara), ali i zbog straha vlasnika stanova da će zakupca teže izbaciti ako je prijavljen.

Ogroman broj ljudi (procena je da samo u Beogradu ima preko 150.000 podstanara) svakog meseca u zbiru odvaja ogromna sredstva za stanovanje.

Ipak oni ostaju neprepoznati, nezaštićeni i nisu organizovani na bilo koji način.

Svako je podstanar za sebe. I neka svako sebi nađe bolju ponudu ako mu se ne sviđa što se kirija poveća kad gazda renovira drugi stan ili kad evro padne (ali se ne smanji kad ojača). Nek nađe boljeg gazdu ako neće sa trenutnim da ispija kafe pri iznenadnim posetama ili da čuva njegove ćilime sa proputovanja po svetu. Uostalom nek iznajmi bicikl, a ne stan. Kad iznajmiš bicikl dobiješ bicikl, sa stanovima je komplikovanije, i skuplje.

Iako je iznajmljivanje stana jedina opcija za mnoge, cene „određuje” tržište pa je stanarina često nepristupačna. Tako adaptirani podrum na obodu grada (koji se izdaje „ozbiljnoj ženskoj osobi, nepušaču, bez kućnih ljubimaca i poseta”) zna da bude skuplji od pola prosečne plate. Druga polovina plata ode na komunalije i prevoz.

Gde je tu dostojanstven život?

Gde su oni koji nemaju prosečnu platu?

Gde je tu država?

Da li ste vi sa time OK?

Comments (12)

Zivim kao podstanar i sa vlasnicima stana imam super odnos.

Na svu sreću, ima pozitivnih primera!

Takođe, o bivšim stanodavcima imam samo reči hvale. Po pravilu ljudi spremni da spuste kiriju za 15-20% kada vas upoznaju i vide da ste normalni, da račune plaćate, stan držite čistim kao da je Vaš, jer vi u njemu i živite i valjda niste odrasli u svinjcima.

Od 1978 god. stanujem privatno.Mogla bih napisati 10 knjiga o podstanarskom zivotu.O gazdama?Mnogo vise.
Zivela sam u suturenu,polusuturenu,delu kuce,pomocnoj zgradi,dvosobnom stanu,jednosobnom stanu,kuci,garsonjeri,kolektivnom smestaju,,namestenom stanu,i jenoj sobi,Sada,kad cujem da se prica na ovu temu ostajem bez komentara.Jer sada imam 58 godina u mogu da zivim i u kartonskoj kutiji i budem srecna.
To sta sam ja postala zbog svih tih situacija i promena koje sam dozivela kao i saznanja kakvi su ljudi mogu da budem
psihoterapeut psihoterapeutima.

Istina je da podstanari nisu zasticeni, ali da li su zasticeni oni koji izdaju stan?
Da li znate koliko je onih koji izdaju stan i ostanu bez nekoliko stanarina sa gomilom neplacenih racuna?
A ako pomenete depozit potencijalni stanari odmah odustaju.
Doduse ni taj depozit obicno ne pokriva stgetu koju podstanar napravi.
Ne branim gazde, ali mislim da bi trebalo podjednako da tretiramo i jedne i druge, posto sa obe strane ima i dobrih i losih.

Živim kao podstanar. Iako sam sve račune redovno plaćala i održavala stan o svom trošku, stanodavci su mi ulazili u stan kad god su hteli i još me i potkradali.
Da bi se zaštitili od neplaćanja kirija/računa postoji nešto što se zove PRIJAVA I UGOVOR O STANOVANJU overen u sudu, na osnovu kojeg možete da svakog neplatišu isterate legalno. Depozit se odnosi na neplaćene račune ili eventualnu štetu. Zato prvi neplaćeni računi moraju da se pokriju depozitom i da se stanari isele zbog nepoštovanja ugovora. Stanodavac mora sam da kontoliše račune a za to postoji vrlo laka opcija online provere.
Većina stanodavaca želi da se obogati na tuđoj nemogućnosti da kupi stan/kuću, da ne pričamo kakve svinjce sve izdaju za popriličnu svotu.
Druga strana medalje je da se stanovi izdaju nekoj nekulturnoj dečurliji koja pravi žurke svako veče, a stanodavca je baš briga što komšije ne mogu ni normalno funkcionisati.
Nameštaj koji se nalazi je stanovima je mnogobrojan (čitaj ne želi da skloni svoje stvari da bi stanar uneo svoje), ili se ubace jedno 4 do 5 kauča u poluraspadnutom stanju, avaj važan je kvantitet a ne kvalitet.

Ovako bi se moglo do prekosutra…. ali koga je briga. Državu sigurno nije.

Pa ne znam baš da li to može da se generalizuje. Govorim iz pozicije podstanara, a sad vlasnika stana koji izdajem. Kao podstanar iznajmljivala sam dva stana, sa oba stanodavca sam bila u korektnim odnosima, viđali smo se jednom mesečno kad dođu da pokupe kiriju i račune za prethodni mesec, krečili su stan jednom godišnje o svom trošku, mi smo živeli kao da živimo u svom. Sad kao stanodavac imam isti odnos sa podstanarima: viđam ih kad dođu i donesu kiriju, ljudi plaćaju račune, zovu nas na kafu mnogo češće nego mi njih, naprosto su takvi, druželjubivi. Ostavljaju nam ključ kad idu na godišnji odmor da im zalivamo cveće, mi njima takođe. Ja stvarno ne vidim gde je tu pakao, osim što oni nemaju svoj stan i znam da im nije lako da svakog meseca odvoje kiriju i plate, ali ne kasne nikada, iako sam im rekla da se neće srušiti svet ako zakasne. Prijavili smo ih na adresu, imaju nameru da tu ostanu duže i stvarno bih svakom poželela odnos kakav ja imam sa svojim podstanarima, a i kakav sam imala sa gazdama dok sam bila podstanar. Stvar je u domaćem vaspitanju, ni u čemu drugom.

Zivim kao podstanar nekoliko godina, i imam razlicita iskustva sa gazdama. Uglavnom, ako mi nesto nije odgovaralo trazila sam odmah drugi stan. Ne bih mogla da podnesem da mi gazda ulazi u stan kad mu se prohte.
Smatram da je tesko naci dobar stan i dobre gazde, ali ne i nemoguce. Medjutim, ono sto me zbunilo u ovom ‘uvudnom’ tekstu je to da teret od 20% poreza koji pada po pravilu na teret podstanara. Da li se tu mislilo na pravnu obavezu ili losu praksu? Sada se govori o tom zakonu da ce svi stanodavci morati da prijave podstanare i placaju porez od te zarade(kirije). Ja zaista ne smatram da bih zbog toga trebala da placam vecu kiriju, zato sto je to svakako zarada kao i svaka druga, i ako stanodavac nije placao do sada poreze, dakle bio je u plusu sve ove godine, i to nije razlog za povecanje kirije. Onda u tom slucaju gazda svakako opet ne placa nista, jer mu podstanar doplacuje porez. Zarada cista!
Meni se kirija nije povecala, i ne znam da li ce se povecati ako ovaj zakon stupi na snagu, ali svakako da sam spremna i da se iselim ako mi gazda povecala kiriju za stan koji zaista vredi onoliko koliko ga i placam.

Tami, u tekstu se 20% poreza odnosi na najčešću praksu, ne na pravnu obavezu. A vaše razmišljanje je potpuno logično.

Ne, ja nisam s tim OK. Svi koji danas izdaju stanove su grabežljive svinje, predatori, silovatelji, manijaci koji misle da je stan njihov i kad stanar redovno plaća. Prvi gazda stana je postavio video kamere po stanu u centru Beograda da me gleda kako se šetam u intimnom rublju, pretio mi pištoljem. Drugi je, ispostavilo se, osvedočen silovatelj, zaplenio mi stvari nakon upada noću. Treći je isto hteo da se uvuče pod prozor. Bračni par s migrenom koji je hteo da nas izbaci istog dana samo zato što nisam bila “dostupna”. Gazdarica vernica je porazbijala vlastiti stan sa sve krstačom oko vrata zbog, sada recimo, 3000 rsd vrednosti. Jedan je pratio netom sve moje račune, onako kompjuterski, peti, osmi, deseti, svi bez ugovora, kako im se prohte, jedan je zvao policiju jer mu je smetalo moje kuče, upadaju u stan, viču, deru se, gledaju u plafon dok se deru “Aaa, kako ti smeš da uzvraćaš? Ovo je moj stan!” Bila sam takođe prebijena od strane mame, sina, ujke, oteli su mi kompjuter u sačekuši i išutirali mi životinje. Jednoj “dolazi rođaka”, nisam imala kad da nađem stan (kućni ljubimci – mačka smeta..), počela da napada, da koluta očima, da bih joj odbrusila “Malograđanko”. Jedva sam našla smeštaj u sojenici. 40 dana. Bez vode, struje. Znam, sad će se naći neko “pametan” da izjaavi “kako to samo ti u redu, a da baš niko ne valja”. Budite pametni. U tom slučaju, probajte pakao i robovanje zvani /zvano podstanarstvo u Srbiji. Naravno, niko ne prijalvjuje stanare, na adresi, neki zbog poreza, neki što nekretnina i nije njihova. neki postaju agresivni kad se pomene reč “ugovor”. Mogla bih horor roman da napišem. Savet: insistirajte na ugovoru. O, da, postala sam i ja psihoterapeut, kako neko reče u komentarima. Iskreno mislim da oni izdaju stanove jer moraju pa su zato frustrirani, ili su pacijenti, u svakom slučaju, nisu čisti. A ti “siroti” što bi i jare i pare, što izdaju gornje spratove svog “viška prostora”, to su mi omiljeni.. Pa naravno da će devojke da vikendom pozovu društvo. Nađi penzionera, pa mu iznajmi stan , zaradi na nekom gluvom, nemom i slepom. Oni bi najradije da uzmu pare, izbace stanara i da umesto njega žive s njim ili neki, zajedno s njim, u stanu. Stvarno mrska i tužna tema. Neka sociološka studija bi mogla da se napiše.

Neka ti je Bog u pomoci ali i onima koji tebi izdaju stan.

Neka ti je Bog u pomoci ali i onima koji tebi izdaju stan.

Comment to Svetlana Cancel reply